O Kopaoniku
Poznat i kao Srebrna planina, Kopaonik je najveći planinski masiv Srbije. Protežući se dužinom oko 75km, ova planina je čuvena prema brojnim znamenitostima netaknute prirode. Iako obiluje turističkim atrakcijama i komercijalnim sadržajima, planina teži da očuva svoju autentičnost i unikatnost. Nacionalni park Kopaonik je zaštićen predeo, koji je bogat očuvanim prirodnim ekosistemima i celinama. Najveći skijaški centar u državi nalazi se na ovom planinskom masivu. Pančićev vrh, sa rekordnih 2017m nadmorske visine, predstavlja turistički centar, kako domaćih, tako i inostranih posetilaca. Čitav masiv poznat je po prirodnim rudnim bogatstvima, a predstavlja i vojno–strateški lokalitet od javnog značaja. Ne treba zaboraviti mauzolej znamenitog naučnika i botaničara, Josifa Pančića, prema kome je i sam vrh dobio ime. Plejada kulturno–istorijskih monumentalnih zdanja počiva na ovoj planini, kao i brojni hoteli, kompleksi apartmana, vile i slični kapaciteti.
Inače, Kopaonik se naziva i Sunčanom planinom, zato što ima čak 200 sunčanih dana godišnje!
Jedno od najpopularnijih mesta za odmor i užitak u zimskim čarolijama, Kopaonik je kutak mira u koji se čitava Srbija privremeno smesti kako bi pobegla od svakodnevnih obaveza. Savršen za porodicu, prijateljska okupljanja, relaksaciju i provod na domaći način, život na ovoj planini je vibrantan, dinamičan i prava avantura. Od Beograda do turističkog odeljka Kopaonika vas deli samo 4 sata lagane vožnje. Ne treba zaboraviti da postoje dva puta kojima možete stići do planine: istočni, preko Brusa, i zapadni, preko Jošaničke banje. Evo par informacija o udaljenosti Kopaonika u odnosu na neke veće srpske gradove:
| Subotica | 460km |
| Novi Pazar | 54km |
| Sombor | 458km |
| Kruševac | 93km |
| Novi Sad | 365km |
| Kraljevo | 114km |
| Šabac | 362km |
| Čačak | 140km |
| Zrenjanin | 350km |
| Jagodina | 149km |
| Vranje | 287km |
| Gornji Milanovac | 160km |
| Beograd | 279km |
| Užice | 187km |
| Valjevo | 236km |
| Kragujevac | 193km |
| Smederevo | 228km |
| Leskovac | 214km |
Kopaonik je idealna planina i za turiste starijeg doba koji žele da vreme provedu uz rekreaciju i resurse netaknute domaće prirode. Brojni sportisti biraju Kopaonik kao mesto gde će organizovati pripreme u svako doba godine. Mnogobrojni restorani, konobe, kafane i barovi odaju utisak dinamike i zabave. Jedna žičara na planini je otvorena u toku cele godine, tako da okolne masive možete osmotriti i sa najviše tačke planine u jeku letnjih odmora i raspusta. Neizostavno je pomenuti i brojne sportske aktivnosti dostupne za rekreaciju. Počevši od biciklizma, košarke, tenisa i odbojke, pa sve do uživanja u brojnim parkovima, bazenima i slobodnim površinama za trčanje i brzo hodanje – mogučnosti su bezbrojne na našoj omiljenoj planini.
Mauzolej posvećen domaćem botaničaru i biologu, Josifu Pančiću, nalazi se na vrhu planine. Oštećen u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, ovo kulturno–istorijsko zdanje od posebnog je značaja. Planina ima čak 11 vrhova. Prosečna temperatura na godišnjem nivou je 3,7°C. Dok je čak 200 dana godišnje osunčano, procenjuje se da je masiv prekriven belim pokrivačem i do 160 dana, od novembra do maja! Uživanje u snegu u maju je nezaboravno, a i jedan produženi snežni vikend u toku novembra nije na odmet. Procenjuje se da preko 400cm snega godišnje obavije masiv. 2018. godina je rekordna – u avgustu je zabeleženo čak 178,3mm kišnih padavina, što je najviše u odnosu na prethodnih 12 godina! Prosečna temperatura u ovom, inače najtoplijem mesecu na planini, je 11.9°C.
Zanimljivo je na Kopaoniku sneg pao čak i u junu mesecu – 7. 6. 1994. godine – kada je belog pokrivača bilo u visini od 4cm, dok je, sa druge strane, u avgustu 1995. godine palo 1cm snega koji se održao čitav dan! Uz to treba napomenuti i famoznu 1996. godinu, kada je u aprilu palo rekordnih 70cm snega, a za tri dana mećave u tom mesecu, 130cm snega je nadolazilo mešajući se sa starim pokrivačem, pri čemu je konačan broj bio u visini od 160cm. Kopaonik je nepredvidiva planina, puna prilika za pohod, užitak i rekreaciju!
Udarna vest 2000. godine bila je i visina snežnog pokrivača – čak 170cm!
Postoji čak 26 skijaških žičara, što znači da za sat vremena oko 32 000 ljubitelja zimskih sportova može uđe na lift!
Na planini se nalaze i brojna nalazišta koja datiraju iz Paleolita i Neolita, poput Bele stene, Velikog krša, Jasove bačije, ali i Gornjih Kaznovića, Greblja, Tomovićkog brda i Beglučke.
Dobrinac, lokalno nalazište, potiče još iz IV veka pre nove ere!
Pored kulturno–istorijskih nalazišta, planina je dom brojnih manastira i jednog srednjovekovnog zamka. Đurđevi stupovi, Studenica, Sopoćani i Gradac, kao i zamak Maglič, prema kome je naša konoba dobila ime, samo su neki od njih.
Angella Resort d.o.o